Blog

Pre samo pet godina Mlekara Šabac započela je izgradnju HR funkcije sa jasnim ciljem da dugoročno podrži rast kompanije, razvoj zaposlenih i unapređenje organizacije. Danas je taj proces prerastao u sveobuhvatan sistem upravljanja ljudima, razvoja lidera i organizacione kulture, koji je povezan sa stvarnim potrebama poslovanja i postojećim iskustvom i znanjem zaposlenih.<table style="border-collapse: collapse; width: 100%;" border="1" data-mce-style="border-collapse: collapse; width: 100%;"><tbody><tr><td style="width: 50%;" data-mce-style="width: 50%;">Kako ističe Dragana Stojanović, izvršna direktorka za ljudske resurse i organizacioni razvoj, prvi korak bio je dobro razumevanje proizvodnog procesa i potreba biznisa. „HR ne može biti izolovana funkcija – mora da razume kako kompanija funkcioniše iznutra i gde može da doprinese izgradnji dodatne vrednosti“, kaže ona. Cilj nije bio uvođenje procedura radi forme, već izgradnja sistema koji zaposlenima donosi jasne uloge, liderima alate za vođenje timova, a kompaniji stabilniju osnovu za rast i promene.</td><td style="width: 50%;" data-mce-style="width: 50%;"><figure id="figure-rti1clbjqbms5zd1op" class=""><img id="rti1clbjqbms5zd1op" src="https://cdn.durable.co/blocks/17ciPyRFtxRDSpzPi3Bdg1usgoNZpCoOJtmXVpQ7GAKXSG0r1Hur2JiJYmnbT3uL.jpg" alt="" title="" class="object-cover bg-gray-100 " style="aspect-ratio: 1/1; object-position: undefined undefined;" data-corners="default" data-aspect="1:1" data-caption=" Dragana Stojanović, izvršna direktorka za ljudske resurse i organizacioni razvoj, Mlekara Šabac" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://cdn.durable.co/blocks/17ciPyRFtxRDSpzPi3Bdg1usgoNZpCoOJtmXVpQ7GAKXSG0r1Hur2JiJYmnbT3uL.jpg" data-mce-style="aspect-ratio: 1/1; object-position: undefined undefined;"><figcaption class="body-normal text-gray-500 mt-2">Dragana Stojanović, izvršna direktorka za ljudske resurse i organizacioni razvoj, Mlekara Šabac</figcaption></figure></td></tr></tbody></table>Tokom proteklih godina HR funkcija se razvijala zajedno sa kompanijom. Danas obuhvata upravljanje učinkom, razvoj lidera, razvoj talenata i planiranje naslednika, selekciju, employer branding i interne komunikacije. Ovaj razvoj bio je moguć zahvaljujući podršci vlasnika i menadžmenta, ali i spremnosti rukovodilaca i zaposlenih da prihvataju promene i nove sisteme primenjuju u svakodnevnom radu.&nbsp;Poseban akcenat stavljen je na razvoj prve linije rukovodilaca, koji svojim svakodnevnim radom najviše utiču na iskustvo zaposlenih i organizacionu kulturu. &nbsp;Realizovane su sesije timskog koučinga sa top menadžmentom, &nbsp;a trenutno se sprovode individualni koučinzi sa rukovodiocima u proizvodnji.Mlekara Šabac danas zapošljava više od 340 ljudi različitih profila i generacija. Žene čine oko 40 odsto zaposlenih, ali zauzimaju 46 odsto rukovodećih pozicija, uključujući polovinu mesta u top menadžmentu. Prosečna starost zaposlenih je 44 godine. „Raznolikost u timovima donosi bolje odluke i veću inovativnost, zato nam je važno da gradimo inkluzivno radno okruženje“, ističe Stojanović.Kompanija kontinuirano ulaže u razvoj postojećih zaposlenih kroz interne i eksterne programe obuke, ali istovremeno posebnu pažnju posvećuje privlačenju mladih talenata. Kroz organizovane posete učenika i studenata, saradnju sa obrazovnim institucijama i program stručne prakse nastoji da prehrambenu industriju predstavi kao moderno, tehnološki napredno i razvojno okruženje. „Želimo da mladima pokažemo da ozbiljna karijera može da se gradi i u domaćoj proizvodnoj kompaniji“, naglašava Stojanović. Program stručne prakse, dodaje, nije samo prilika za upoznavanje sa kompanijom, već i prvi korak ka zaposlenju, što potvrđuje činjenica da je veliki broj polaznika nakon završetka programa ostao da radi u Mlekari Šabac.U narednom periodu kompanija će nastaviti da ulaže u razvoj liderstva, unapređenje iskustva zaposlenih i jačanje organizacione kulture zasnovane na odgovornosti, saradnji i otvorenoj komunikaciji. U planu su novi razvojni programi za ključne grupe zaposlenih, nastavak individualnog koučinga rukovodilaca i novo istraživanje organizacione kulture, koje će pomoći da se dalji razvoj kompanije zasniva na povratnim informacijama zaposlenih.Iskustvo Mlekare Šabac pokazuje da kada postoji jasna strategija, podrška menadžmenta i dugoročno ulaganje u ljude, HR postaje važan partner poslovnom razvoju i jedan od ključnih pokretača održivog rasta kompanije.

Kako Mlekara Šabac razvija moderan HR sistem usmeren na ljude i poslovanje

Kao prva fabrika Pasubio grupe otvorena van Italije, Pasubio Srbija danas zauzima važno mesto u razvoju održivih i odgovornih poslovnih praksi unutar međunarodne kompanije koja posluje na tri kontinenta. Fabrika u Šapcu posebno se izdvaja po rezultatima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uz najmanji broj povreda među svim proizvodnim lokacijama u okviru grupe.<table style="border-collapse: collapse; width: 100%;" border="1" data-mce-style="border-collapse: collapse; width: 100%;" data-mce-selected="1"><tbody><tr><td style="width: 50%;" data-mce-style="width: 50%;">Kako ističe Milena Vilotijević, EHS koordinatorka u kompaniji, održivost u Pasubiju nije poseban projekat niti skup pojedinačnih aktivnosti, već način poslovanja. „Naša vizija je da uvek budemo bolji nego što smo bili juče“, kaže ona.</td><td style="width: 50%;" data-mce-style="width: 50%;"> <figure id="figure-c92vxmun67mrxqwx5v" class=""><img id="c92vxmun67mrxqwx5v" src="https://cdn.durable.co/blocks/465QFTrq71a8zAeY9mJxgV6UHFUBWiJmRgEkwG5IWVxkCsg2k3Dk4vNplQs2yBdl.jpg" alt="" title="" class="object-cover bg-gray-100" style="aspect-ratio: 3/2; object-position: undefined undefined;" data-corners="default" data-aspect="3:2" data-caption="Milena Vilotijević, EHS Koordinatorka u kompaniji Pasubio Srbija" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://cdn.durable.co/blocks/465QFTrq71a8zAeY9mJxgV6UHFUBWiJmRgEkwG5IWVxkCsg2k3Dk4vNplQs2yBdl.jpg" data-mce-style="aspect-ratio: 3/2; object-position: undefined undefined;"><figcaption class="body-normal text-gray-500 mt-2">Milena Vilotijević, EHS Koordinatorka u kompaniji Pasubio Srbiji</figcaption></figure></td></tr></tbody></table>Ovakvi rezultati proizvod su rada lokalnog tima za održivost, koji okuplja stručnjake iz različitih sektora i, uz snažnu podršku menadžmenta, razvija inicijative prilagođene potrebama zaposlenih i specifičnostima poslovanja u Srbiji. Vilotijević posebno ističe doprinos Ane Gajić iz sektora ljudskih resursa, koja aktivno radi na unapređenju zadovoljstva zaposlenih i razvoju kulture društvene odgovornosti, kao i direktora Borisa Veljovića, čija je kontinuirana podrška bila ključna u izgradnji kulture jednakosti, uključivanja i zajedničke odgovornosti.Posvećenost odgovornom poslovanju prepoznata je i van kompanije. Partneri iz automobilske industrije, sertifikaciona tela i stručna javnost prepoznali su rezultate koje fabrika ostvaruje u oblasti održivosti i društvene odgovornosti, a prošle godine Pasubio Srbija dobila je nagradu za održivost „Franko Delneri“, koju dodeljuje Konfindustrija, u kategoriji velikih kompanija.Dok se u Italiji odvija proces štavljenja kože, fabrika u Šapcu specijalizovana je za precizno sečenje kože za potrebe automobilske industrije, odnosno za izradu komponenti poput sedišta, panela na vratima i volana za premijum i luksuzne automobile. Takva proizvodnja podrazumeva izuzetno visoke standarde kvaliteta i drugačije operativne izazove, zbog čega su brojna unapređenja razvijana upravo u Srbiji. „Suočavali smo se sa specifičnim izazovima, pa je bilo sasvim prirodno da su se neke od ideja rodile baš ovde“, kaže Milena Vilotijević.Jedan od primera koji najbolje ilustruje uticaj fabrike u Šapcu na razvoj praksi u okviru cele grupe jeste sistem nagrađivanja predloga zaposlenih, poznat kao „zeleni papiri“, koji podstiče zaposlene da predlažu rešenja za unapređenje bezbednosti, efikasnosti i održivosti procesa. Nakon uspešne primene u Srbiji, ovaj model prihvaćen je i u drugim fabrikama Pasubio grupe.&nbsp;Tokom prethodne godine kompanija je realizovala i dvanaest inicijativa usmerenih na dobrobit zaposlenih – od promocije zdravlja i sporta, preko obeležavanja važnih međunarodnih datuma, do humanitarnih aktivnosti i programa podrške porodicama zaposlenih. I neke od ovih inicijativa biće postepeno implementirane na nivou cele grupe.Bezbednost zaposlenih ostaje jedan od ključnih prioriteta kompanije. Pored primene međunarodnih standarda i Lean metodologije, poseban fokus stavljen je na preventivne aktivnosti i razvoj kulture odgovornosti. Zaposleni redovno učestvuju u praktičnim obukama, simulacijama vanrednih situacija i vežbama evakuacije, dok kompanija kontinuirano ulaže u preventivnu zdravstvenu zaštitu kroz besplatne specijalističke preglede, dodatno zdravstveno osiguranje i unapređenje ergonomije radnih mesta.<table style="border-collapse: collapse; width: 100%;" border="1" data-mce-style="border-collapse: collapse; width: 100%;"><tbody><tr><td style="width: 50%;" data-mce-style="width: 50%;"><figure id="figure-1n9dsm1688mrxr5uwx" class=""><img id="1n9dsm1688mrxr5uwx" src="https://cdn.durable.co/blocks/33iP83yKSSlBOBmyoRJG0ExYnenhMsrSPDr7XQ9lCnePerUhPMgYCkvIjQ3iL1Xp.jpg" alt="" title="" class="object-cover bg-gray-100 " style="aspect-ratio: 1/1; object-position: center center;" data-corners="default" data-aspect="1:1" data-caption="" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://cdn.durable.co/blocks/33iP83yKSSlBOBmyoRJG0ExYnenhMsrSPDr7XQ9lCnePerUhPMgYCkvIjQ3iL1Xp.jpg" data-mce-style="aspect-ratio: 1/1; object-position: center center;"></figure></td><td style="width: 50%;" data-mce-style="width: 50%;">„Ponosna sam što smo fokus sa teorije i suvoparnih procedura potpuno pomerili na čoveka i njegovo zdravlje“, ističe Milena Vilotijević. „Kada zaposleni osete da kompanija iskreno brine o njima i van onih najosnovnijih zakonskih okvira, to menja celu atmosferu.“ </td></tr></tbody></table>Upravo takav pristup, uz sistem prijavljivanja potencijalnih opasnosti (Near Miss), doprinosi razvoju kulture u kojoj bezbednost i zdravlje na radu nisu samo skup pravila, već zajednička vrednost svih zaposlenih.U narednom periodu Pasubio Srbija fokusiraće se na tri ključna pravca razvoja. Prvi je dalja primena principa cirkularne ekonomije kroz pronalaženje novih rešenja za ponovnu upotrebu ostataka materijala iz proizvodnje i smanjenje količine otpada. Drugi prioritet odnosi se na unapređenje energetske efikasnosti i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, sa ciljem daljeg smanjenja ugljeničnog otiska kompanije. Istovremeno, kompanija će nastaviti da ulaže u razvoj zaposlenih, jačanje inkluzivnosti i ravnopravnosti na radnom mestu, kao i u partnerstva sa lokalnom zajednicom, socijalnim preduzećima i zaštitnim radionicama.„Želimo da fabrika u Srbiji ostane sinonim za mesto gde se tradicija vrhunskog kvaliteta spaja sa najhumanijim pristupom poslovanju“, zaključuje Milena Vilotijević. ________________________________________________Ovu priču predstavljamo u okviru serijala o dobrim praksama kompanija koje kroz konkretne inicijative doprinose inkluzivnijem radnom okruženju, većoj dobrobiti zaposlenih i razvoju kulture poštovanja i jednakih mogućnosti.

Kako su inicijative iz fabrike u Šapcu postale primer dobre prakse za međunarodnu grupu

U industriji koja se i dalje pretežno doživljava kao „muški svet“, žene u rudarstvu svakodnevno dokazuju da stručnost, posvećenost i odgovornost ne poznaju rodne granice. Upravo sa željom da njihove uloge učini vidljivijim, privredno društvo Rudnik i flotacija Rudnik sprovodi foto-konkurs „Žene u rudarstvu“, jedinstvenu inicijativu koja kroz objektiv dece zaposlenih prikazuje žene van njihovih radnih uniformi i profesionalnih uloga.Kako objašnjava Dubravka Tomić, direktorka za korporativne komunikacije, marketing i CSR/SDG, ideja konkursa bila je da podstakne kreativnost dece zaposlenih žena, ali i da ukaže na značaj žena u industriji koja se tradicionalno smatra muškom.<table style="border-collapse: collapse; width: 100%;" border="1" data-mce-style="border-collapse: collapse; width: 100%;" data-mce-selected="1"><tbody><tr><td style="width: 50%;" data-mce-style="width: 50%;">&nbsp;<figure id="figure-f62jysl5t6mq9anofj" class="">„Zadatak je bio da deca fotografijom predstave žene u njihovoj svakodnevici, van radnog mesta. Izložba svih radova organizuje se svake godine povodom 8. marta, a interesovanje iz godine u godinu raste“, kaže Tomić.Posebno zanimljiv detalj jeste da je inicijativa potekla od muškarca – direktora kompanije Contango, Ivana Komatine. Time je, kako ističe Tomić, poslata važna poruka da podrška rodnoj ravnopravnosti mora da dolazi sa svih nivoa organizacije, uključujući i najviše rukovodstvo</figure></td><td style="width: 50%;" data-mce-style="width: 50%;"><figure id="figure-cy66g66fejmq9aqd6h" class=""><img id="cy66g66fejmq9aqd6h" src="https://cdn.durable.co/blocks/1eF5i98A05rzO8j7TpF9kqE3IAKMMF79Dnfmf5aHoENGBsxKzmMnpyFXMKCgBmWC.jpg" alt="" title="" class="object-cover bg-gray-100 " style="aspect-ratio: 1/1; object-position: center center;" data-corners="default" data-aspect="1:1" data-caption="" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://cdn.durable.co/blocks/1eF5i98A05rzO8j7TpF9kqE3IAKMMF79Dnfmf5aHoENGBsxKzmMnpyFXMKCgBmWC.jpg" data-mce-style="aspect-ratio: 1/1; object-position: center center;"></figure>Dubravka Tomić, direktorka za korporativne komunikacije, marketing i CSR/SDG</td></tr></tbody></table>U privrednom društvu radi ukupno 58 žena i one danas čine oko 12 odsto zaposlenih u kompaniji. Među zaposlenima su i geološkinje, inženjerke rudarstva, rudarska tehničarka i stručnjakinje za zaštitu u rudarstvu, uključujući sedam žena koje rade na poslovima sa povećanim rizikom. Kada su u pitanju menadžerske funkcije, slika je malo drugačija - na ovim pozicijama nalazi se pet žena i četiri muškarca.&nbsp;„Žene u rudarstvu nisu izuzetak, već važan i neizostavan deo ove profesije“, naglašava Tomić.Fotografije pristigle na konkurs ne prikazuju samo zaposlene žene, već i njihove druge životne uloge – majki, supruga, prijateljica, umetnica i članica zajednice. Upravo zato, pobednički radovi nose snažnu poruku o autentičnosti, hrabrosti i istrajnosti žena koje uspešno grade karijere u sektoru koji se često doživljava kao nedostupan ženama.Konkurs je samo deo šireg pristupa kompanije unapređenju položaja žena. Još 2021. godine usvojena je Strategija rodne ravnopravnosti, sa ciljem povećanja broja žena u kompaniji, promocije jednakih mogućnosti i ekonomskog osnaživanja zaposlenih. Nova strategija za period 2026–2032. dodatno razvija ove ciljeve kroz konkretne mere poput principa „ista pozicija – ista plata“, jednakih mogućnosti za napredovanje i većeg uključivanja žena u procese odlučivanja.Briga o zaposlenima ne završava se na radnom mestu. Povodom Dana žena kompanija već više od dve decenije organizuje višednevna putovanja za zaposlene žene, a obezbeđeni su i preventivni zdravstveni pregledi, uključujući ginekološke preglede, ultrazvuk dojki i mamografiju.Istovremeno, kompanija promoviše i ravnopravan pristup zdravlju muškaraca. Zato će po uzoru na konkurs „Žene u rudarstvu“ ove godine biti organizovan i foto-konkurs posvećen muškarcima, povodom Međunarodnog dana muškaraca 19. novembra, uz kampanje usmerene na prevenciju bolesti i podizanje svesti o značaju redovnih pregleda.U vremenu kada se mnoge industrije suočavaju sa izazovom privlačenja nove radne snage, ovakve inicijative pokazuju da vidljivost, poštovanje i podrška različitim talentima mogu biti važan korak ka razbijanju stereotipa. A fotografije nastale na Rudniku podsećaju da iza svakog zanimanja stoje ljudi – i da žene imaju svoje mesto i u srcu proizvodnje i u procesima donošenja odluka.________________________________________________Ovu priču predstavljamo u okviru serijala o dobrim praksama kompanija koje kroz konkretne inicijative doprinose inkluzivnijem radnom okruženju, većoj dobrobiti zaposlenih i razvoju kulture poštovanja i jednakih mogućnosti.

Žene u rudarstvu: Kada fotografija otkriva snagu iza profesije

O nedostatku radne snage govorimo svakog dana. O platama, emigraciji, o mladima koji odlaze i generacijama koje se teško prilagođavaju. Ali, koliko često govorimo o potencijalima koje već imamo, a ne koristimo?Jer snagu jednog tržišta ne čine samo talenti, već i svi oni koji održavaju poslove da traju: radnici u proizvodnji, žene koje balansiraju između porodice i posla, ljudi u kasnijim fazama karijere, oni koji žele priliku da doprinesu, ali nailaze na tihe barijere.Da li smo spremni da prepoznamo te barijere i da ih prevaziđemo? Ili ih, ne primećujući, iznova produbljujemo kroz rutine, stereotipe i nevidljive obrasce ponašanja?Iskoristiti sve potencijale znači imati poverenje u ljude. Poverenje da svako može doprineti ako ima fer šansu, jasan okvir i kulturu koja to podržava.Upravo zato smo razvili alat za brzi screening radnog okruženja i jednakih mogućnosti, da kompanijama olakšamo prepoznavanje prostora za unapređenje i damo uvid u ono što se često ne vidi, ali čini razliku.👉 <a data-mce-href="https://gender-scorecard.esgknowledge.org/" href="https://gender-scorecard.esgknowledge.org/">Popunite samoprocenu i saznajte koliko je vaša organizacija rodno inkluzivna.</a>&nbsp; Od uvida do zajednice i promene Svaka analiza ima vrednost samo ako podstakne razgovor. Zato smo, pored alata, pokrenuli i peer-to-peer online sesije, prostor za razmenu iskustava među ESG i CSR praktičarima, HR liderima i menadžerima koji žele da razvijaju održivu kulturu iznutra.Kroz tri tematska online susreta razgovaramo o stvarnim izazovima: 1. Fleksibilni radni uslovi - između poverenja i rezultata 2. Kako probiti barijere u tradicionalno „muškim“ industrijama 3. Nova realnost radne snage - inkluzivne politike kao odgovor na nedostatak ljudiU zajednici ESG Knowledge Hub-a učimo jedni od drugih kroz primere, otvorena pitanja i praktična rešenja.&nbsp;&nbsp; Mentorska podrška kao sledeći korak Za kompanije koje žele da idu dalje, razvili smo i mentorsku podršku u vidu prilagođene saradnje u kojoj zajednički definišemo prioritete, merimo napredak i implementiramo promene. To može značiti bolje postavljen sistem obuka, jasnije kriterijume za napredovanje, saradnju sa lokalnim organizacijama, mehanizme i procedure za veće uključivanje zaposlenih ili jednostavno, više poverenja u dijalogu između zaposlenih i menadžera. Održivost počinje iznutra.Meri. Razmeni. Unapredi.

Nedostatak radne snage - a da li koristimo sve potencijale?

Evropska komisija zvanično je usvojila<a data-mce-href="https://ec.europa.eu/finance/docs/law/250730-recommendation-vsme_en.pdf" href="https://ec.europa.eu/finance/docs/law/250730-recommendation-vsme_en.pdf"> Preporuku za primenu VSME standarda</a> (Voluntary Sustainability Reporting Standard for SMEs), čime je ovaj dokument dobio institucionalnu podršku EU. Time je potvrđen pravac ka postepenom uvođenju standardizovanog ESG izveštavanja za mikro, mala i srednja preduzeća (MSP) koja nisu obuhvaćena obavezom izveštavanja prema CSRD direktivi.VSME standard ostaje u formi koju je EFRAG objavio <a data-mce-href="https://www.efrag.org/sites/default/files/sites/webpublishing/SiteAssets/VSME%20Standard.pdf" href="https://www.efrag.org/sites/default/files/sites/webpublishing/SiteAssets/VSME%20Standard.pdf">u decembru 2024. godine</a>, a dodatno su objavljene i <a data-mce-href="https://www.efrag.org/en/smes-and-sustainability-reporting" href="https://www.efrag.org/en/smes-and-sustainability-reporting">praktične smernice, digitalni šabloni i edukativni materijali</a>, što omogućava bržu i jednostavniju primenu u praksi. Očekuje se da se u budućnosti standard formalizuje kao pravna norma za MSP koja izlaze iz obuhvata CSRD, kroz tzv. delegirani akt u okviru Omnibus paketa.Standard omogućava izveštavanje na dva nivoa - osnovnom (B1–B11) i naprednom (C1–C9), zavisno od stepena zrelosti preduzeća. Većina traženih informacija već se poklapa sa postojećim zakonskim obavezama i evidencijama koje MSP vode, ali VSME donosi novu perspektivu - strukturirani pristup koji pomaže u strateškom sagledavanju i upravljanju uticajima.Prikaz strukture oba nivoa nalazi se u tabeli ispod.<figure id="figure-yj471me76jmdt7uszp" class=""><img id="yj471me76jmdt7uszp" src="https://cdn.durable.co/blocks/26jo6DncNxpQ8OVxEanFmKHd3MxedSaQvfNr03YOjAm1BOrf6lsncCgy0XGZkf2j.jpg" alt="" title="" class="object-cover bg-gray-100 rounded-2xl md:rounded-3xl lg:rounded-4xl" style="aspect-ratio: 16/9; object-position: undefined undefined;" data-corners="default" data-aspect="16:9" data-caption="" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://cdn.durable.co/blocks/26jo6DncNxpQ8OVxEanFmKHd3MxedSaQvfNr03YOjAm1BOrf6lsncCgy0XGZkf2j.jpg" data-mce-style="aspect-ratio: 16/9; object-position: undefined undefined;"></figure>Preporuka Evropske komisije šalje jasan signal tržištu: očekivanja prema MSP u pogledu ESG izveštavanja postaju sve konkretnija. Standard ujedno pomaže i velikim kompanijama i finansijskim institucijama koje traže podatke duž lanaca vrednosti što ga čini relevantnim i za širu poslovnu zajednicu.<figure id="figure-00f62xe11emdt9zr7q" class=""><img id="00f62xe11emdt9zr7q" src="https://cdn.durable.co/getty/1fJsCPRjywolGSHjpdY8BZr1sth09870apXrCpeRo28zbdKztkrSNREppinWQwfY.jpeg" alt="ESG Environmental Social Governance sustainable development and investment evaluation. Green ethical business preserving resources, reducing CO2, caring for employees. Consultant in management." title="ESG Environmental Social Governance sustainable development and investment evaluation. Green ethical business preserving resources, reducing CO2, caring for employees. Consultant in management." class="object-cover bg-gray-100 rounded-2xl md:rounded-3xl lg:rounded-4xl" style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;" data-corners="default" data-aspect="16:9" data-caption="" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://cdn.durable.co/getty/1fJsCPRjywolGSHjpdY8BZr1sth09870apXrCpeRo28zbdKztkrSNREppinWQwfY.jpeg" data-mce-style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;"></figure> ESG Ready - Prilika za partnerstvo u jačanju održivosti MSP ESG Knowledge Hub ove jeseni pokreće program ESG Ready, zasnovan u potpunosti na VSME standardu. Namenjen je odabranim MSP i ima za cilj da im omogući izradu prvog ESG izveštaja i uspostavljanje sistema održivog upravljanja. Učešće za MSP biće besplatno, zahvaljujući partnerima koji prepoznaju značaj podrške malom biznisu na putu ka održivosti.Program uključuje: edukaciju o VSME standardu, praktičnu podršku i mentorski rad, peer exchange među učesnicima i izradu ESG izveštaja za 2025. godinu. Program startuje u novembru, a prijave zainteresovanih preduzeća i partnera već su otvorene.Ako vaša organizacija želi da: podrži MSP u svojoj vrednosnoj mreži, omogući edukaciju za svoje klijente ili dobavljače, doprinese razvoju održive ekonomije u regionu, pozivamo vas da postanete partner programa ESG Ready. Više informacija dostupno je na: stranici <a data-mce-href="https://esgknowledge.org/programi/esg-ready" href="https://esgknowledge.org/programi/esg-ready">ESG Ready</a>

VSME: Evropski standard izveštavanja za mala i srednja preduzeća

U julu 2025. godine, EFRAG je objavio analizu o prvim izveštajima o održivosti pripremljenim prema standardima ESRS. Ova analiza obuhvata 656 izveštaja objavljenih do 20. aprila, pružajući dragocen uvid u način na koji su kompanije pristupile novim regulatornim zahtevima u okviru CSRD direktive. Ključni nalazi otkrivaju ne samo tehničke izazove, već i šire obrasce u razumevanju materijalnosti, angažovanju zainteresnih strana i dubini obelodanjivanja podataka.&nbsp; Dužina i struktura izveštaja: raznovrsnost bez jasnog obrasca Iako su svi izveštaji formalno strukturirani u skladu sa ESRS standardima, kroz opšta obelodanjivanja i tematske oblasti (E, S i G), stil i obim sadržaja značajno variraju. Prosečan izveštaj ima oko 115 stranica, ali opseg se kreće od svega 25 do čak 440 strana. Uočeno je da dužina izveštaja nije direktno povezana sa veličinom kompanije niti brojem materijalnih tema koje obrađuju. Zanimljivo je da finansijske institucije i firme iz južnih evropskih zemalja, poput Španije i Italije, imaju značajno duže izveštaje u poređenju sa nordijskim kolegama koji preferiraju konciznije informacije često u vidu tabelarnih i šematskih prikaza.&nbsp; Najčešće materijalne teme: klimatske promene, radna snaga i poslovno ponašanje Većina kompanija je označila između četiri i šest tematskih standarda kao materijalne. Gotovo univerzalno su prisutne teme klimatskih promena (E1), sopstvene radne snage (S1) i poslovnog ponašanja (G1). Ostale teme, poput potrošača, cirkularne ekonomije i radnika u lancu vrednosti javljaju se često, ali sa većim razlikama među sektorima. Firme iz industrijskog sektora uglavnom obrađuju veći broj tema od finansijskih institucija. S druge strane, teme poput mikroplastike, prava autohtonih naroda ili blagostanja životinja gotovo da nisu prepoznate kao materijalne, što ukazuje na još uvek ograničeno razumevanje širine društvenih i ekoloških uticaja.&nbsp; Angažovanje zainteresnih strana: dominacija internog pogleda U procenama dvostruke materijalnosti, većina kompanija je uključila zaposlene i druge poslovno relevantne aktere kao što su kupci, dobavljači i investitori. Međutim, znatno ređe su uključivani predstavnici zajednice, NVO, akademske institucije i sindikati. Ova praksa ukazuje na dominantno „unutrašnji“ pristup utvrđivanju materijalnih pitanja, pri čemu se perspektive šire javnosti i pogođenih grupa često zanemaruju.&nbsp; Planovi klimatske tranzicije: dobre namere, ali nedovoljno konkretni Više od polovine kompanija (55%) navodi da ima klimatski tranzicioni plan, ali samo manji broj pruža dovoljno detalja da bi se ti planovi mogli smatrati upotrebljivim za praćenje napretka. Dok oko 70% firmi postavlja ciljeve za Scope 1 i 2 emisije u skladu sa ciljem od 1,5 °C, svega 40% uključuje i Scope 3 emisije. Većina klimatskih ciljeva je validirana od strane SBTi, što ukazuje na ozbiljan pristup, ali i dalje postoji prostor za unapređenje u pogledu transparentnosti i kvantifikacije mera.&nbsp; Uvođenje interne cene ugljenika i merenje biodiverziteta: tek počinje Korišćenje interne cene ugljenika zabeleženo je kod svega 20% kompanija, i to uglavnom u sektorima sa visokim emisijama poput energetike i rudarstva. Kada je reč o biodiverzitetu, oko trećine firmi izveštava, ali u proseku se navode svega četiri pokazatelja. U većini slučajeva ne postoji jasna veza između metrika i ciljeva, što ograničava njihovu korisnost za strateško odlučivanje.&nbsp; Politike, akcije i ciljevi: neujednačeno povezani Kompanije su započele objavljivanje tzv. PAT‑ova (Policies, Actions and Targets), ali samo manji broj jasno povezuje politike sa konkretnim akcijama, ciljevima i rezultatima. Pojedini izveštaji nude dobre primere sažetaka po temama, sa strukturom koja uključuje referencu na politiku, merljive ciljeve i informacije o napretku. Međutim, takvi primeri su još uvek retkost.&nbsp; Lanci vrednosti i analiza IRO faktora: prvi koraci ka sistematizaciji Većina firmi je mapirala Impacts, Risks &amp; Opportunities (IROs) duž vrednosnog lanca, ali dubina pristupa značajno varira. Industrijske kompanije najčešće se fokusiraju na sopstvene operacije i „upstream“ segmente, dok finansijski sektor analizira „downstream“ tj. uticaje investicionih i kreditnih aktivnosti. Iako je mapiranje često još uvek kvalitativno, neki izveštaji donose sistematizovane i kvantifikovane prikaze uticaja po segmentima vrednosnog lanca.&nbsp; Prvi koraci su tu, ali nas čeka još posla EFRAG-ova analiza potvrđuje da kompanije shvataju ozbiljnost novih obaveza, ali da postoji veliki prostor za unapređenje u pogledu kvaliteta i konzistentnosti izveštavanja. Suštinski izazovi uključuju razumevanje dvostruke materijalnosti, dublje uključivanje zainteresovanih strana i povezivanje ESG ciljeva sa poslovnom strategijom. Iako su prvi ESRS izveštaji raznovrsni po formi, oni pružaju važan temelj za učenje i dalji razvoj standardizovane i smisleno upotrebljive prakse izveštavanja. EFRAG-ovu analizu možete preuzeti <a data-mce-href="https://www.efrag.org/sites/default/files/media/document/2025-07/EFRAG_State%20of%20Play%202025%20Report_0.pdf" href="https://www.efrag.org/sites/default/files/media/document/2025-07/EFRAG_State%20of%20Play%202025%20Report_0.pdf" target="_blank" rel="noopener">ovde.</a>

Blog

Kako Mlekara Šabac razvija moderan HR sistem usmeren na l...

Kako su inicijative iz fabrike u Šapcu postale primer dob...

Žene u rudarstvu: Kada fotografija otkriva snagu iza prof...

Nedostatak radne snage - a da li koristimo sve potencijale?

VSME: Evropski standard izveštavanja za mala i srednja pr...

Prvi ESRS izveštaji u praksi: šta smo naučili iz prve run...