Prvi ESRS izveštaji u praksi: šta smo naučili iz prve runde primene

U julu 2025. godine, EFRAG je objavio analizu o prvim izveštajima o održivosti pripremljenim prema standardima ESRS. Ova analiza obuhvata 656 izveštaja objavljenih do 20. aprila, pružajući dragocen uvid u način na koji su kompanije pristupile novim regulatornim zahtevima u okviru CSRD direktive. Ključni nalazi otkrivaju ne samo tehničke izazove, već i šire obrasce u razumevanju materijalnosti, angažovanju zainteresnih strana i dubini obelodanjivanja podataka.

 
Dužina i struktura izveštaja: raznovrsnost bez jasnog obrasca

Iako su svi izveštaji formalno strukturirani u skladu sa ESRS standardima, kroz opšta obelodanjivanja i tematske oblasti (E, S i G), stil i obim sadržaja značajno variraju. Prosečan izveštaj ima oko 115 stranica, ali opseg se kreće od svega 25 do čak 440 strana. Uočeno je da dužina izveštaja nije direktno povezana sa veličinom kompanije niti brojem materijalnih tema koje obrađuju. Zanimljivo je da finansijske institucije i firme iz južnih evropskih zemalja, poput Španije i Italije, imaju značajno duže izveštaje u poređenju sa nordijskim kolegama koji preferiraju konciznije informacije često u vidu tabelarnih i šematskih prikaza.

 
Najčešće materijalne teme: klimatske promene, radna snaga i poslovno ponašanje

Većina kompanija je označila između četiri i šest tematskih standarda kao materijalne. Gotovo univerzalno su prisutne teme klimatskih promena (E1), sopstvene radne snage (S1) i poslovnog ponašanja (G1). Ostale teme, poput potrošača, cirkularne ekonomije i radnika u lancu vrednosti javljaju se često, ali sa većim razlikama među sektorima. Firme iz industrijskog sektora uglavnom obrađuju veći broj tema od finansijskih institucija. S druge strane, teme poput mikroplastike, prava autohtonih naroda ili blagostanja životinja gotovo da nisu prepoznate kao materijalne, što ukazuje na još uvek ograničeno razumevanje širine društvenih i ekoloških uticaja.

 
Angažovanje zainteresnih strana: dominacija internog pogleda

U procenama dvostruke materijalnosti, većina kompanija je uključila zaposlene i druge poslovno relevantne aktere kao što su kupci, dobavljači i investitori. Međutim, znatno ređe su uključivani predstavnici zajednice, NVO, akademske institucije i sindikati. Ova praksa ukazuje na dominantno „unutrašnji“ pristup utvrđivanju materijalnih pitanja, pri čemu se perspektive šire javnosti i pogođenih grupa često zanemaruju.

 
Planovi klimatske tranzicije: dobre namere, ali nedovoljno konkretni

Više od polovine kompanija (55%) navodi da ima klimatski tranzicioni plan, ali samo manji broj pruža dovoljno detalja da bi se ti planovi mogli smatrati upotrebljivim za praćenje napretka. Dok oko 70% firmi postavlja ciljeve za Scope 1 i 2 emisije u skladu sa ciljem od 1,5 °C, svega 40% uključuje i Scope 3 emisije. Većina klimatskih ciljeva je validirana od strane SBTi, što ukazuje na ozbiljan pristup, ali i dalje postoji prostor za unapređenje u pogledu transparentnosti i kvantifikacije mera.

 

Uvođenje interne cene ugljenika i merenje biodiverziteta: tek počinje

Korišćenje interne cene ugljenika zabeleženo je kod svega 20% kompanija, i to uglavnom u sektorima sa visokim emisijama poput energetike i rudarstva. Kada je reč o biodiverzitetu, oko trećine firmi izveštava, ali u proseku se navode svega četiri pokazatelja. U većini slučajeva ne postoji jasna veza između metrika i ciljeva, što ograničava njihovu korisnost za strateško odlučivanje.

 
Politike, akcije i ciljevi: neujednačeno povezani

Kompanije su započele objavljivanje tzv. PAT‑ova (Policies, Actions and Targets), ali samo manji broj jasno povezuje politike sa konkretnim akcijama, ciljevima i rezultatima. Pojedini izveštaji nude dobre primere sažetaka po temama, sa strukturom koja uključuje referencu na politiku, merljive ciljeve i informacije o napretku. Međutim, takvi primeri su još uvek retkost.

 

Lanci vrednosti i analiza IRO faktora: prvi koraci ka sistematizaciji

Većina firmi je mapirala Impacts, Risks & Opportunities (IROs) duž vrednosnog lanca, ali dubina pristupa značajno varira. Industrijske kompanije najčešće se fokusiraju na sopstvene operacije i „upstream“ segmente, dok finansijski sektor analizira „downstream“ tj. uticaje investicionih i kreditnih aktivnosti. Iako je mapiranje često još uvek kvalitativno, neki izveštaji donose sistematizovane i kvantifikovane prikaze uticaja po segmentima vrednosnog lanca.

Prvi koraci su tu, ali nas čeka još posla

EFRAG-ova analiza potvrđuje da kompanije shvataju ozbiljnost novih obaveza, ali da postoji veliki prostor za unapređenje u pogledu kvaliteta i konzistentnosti izveštavanja. Suštinski izazovi uključuju razumevanje dvostruke materijalnosti, dublje uključivanje zainteresovanih strana i povezivanje ESG ciljeva sa poslovnom strategijom. Iako su prvi ESRS izveštaji raznovrsni po formi, oni pružaju važan temelj za učenje i dalji razvoj standardizovane i smisleno upotrebljive prakse izveštavanja.

EFRAG-ovu analizu možete preuzeti ovde.