Za koga je ESMS i zašto je važan u svakom ozbiljnom projektu

Sve više banaka, investicionih fondova i korporativnih partnera postavlja jedno isto pitanje: kako da znamo da projekti koje podržavamo ne nose neprihvatljive ESG rizike?

Odgovor na to pitanje često dolazi kroz ESMS.

Ako ste se pitali da li vaša organizacija treba da razvije ili koristi Environmental and Social Management System (ESMS) ovaj tekst će vam pomoći da donesete informisanu odluku.

Šta je zapravo ESMS?

ESMS je sistemski okvir koji organizacijama omogućava da prepoznaju, procene i upravljaju potencijalnim uticajima i rizicima po životnu sredinu i društvo u projektima koje finansiraju, sprovode ili nadgledaju.

Za razliku od jednokratnih analiza, ESMS podrazumeva kontinuirani proces koji obuhvata politiku, procedure, odgovornosti, praćenje, a sve u cilju da se ESG uticajima i rizicima upravlja na odgovoran i sistematski način.

Najčešće se koristi u bankarskom sektoru, razvojnim i investicionim fondovima, infrastrukturnim kompanijama i industrijama sa značajnim eksternim uticajem.

Sedam ključnih elemenata ESMS sistema

Efikasan ESMS zasniva se na sedam osnovnih elemenata prema međunarodnim standardima IFC PS1. Ovi elementi pomažu da se rizici prepoznaju na vreme, da se njima upravlja odgovorno i da se obezbedi održiva realizacija projekta:

1. Okvir za upravljanje uticajima - Definiše ciljeve i pravila koja vode projekat ka odgovornom postupanju u vezi sa pitanjima životne sredine i socijalnim pitanjima. Uključuje opis procesa, strukture i uloga unutar organizacije.

2. Identifikacija rizika i uticaja - Procena svih mogućih uticaja projekta (direktnih, indirektnih i kumulativnih) u zavisnosti od njegove vrste, veličine i lokacije. 

3. Programi upravljanja - Planovi i mere za sprečavanje ili ublažavanje negativnih uticaja, uključujući konkretne aktivnosti, ciljeve i rokove.

4. Organizacioni kapaciteti - Jasno definisane odgovornosti i obezbeđeni resursi (ljudski i finansijski) za sprovođenje sistema.

5. Pripremljenost za vanredne situacije - Planovi i saradnja sa lokalnim institucijama kako bi se adekvatno reagovalo na moguće nezgode koje mogu uticati na ljude ili okolinu.

6. Uključivanje zainteresovanih strana - Dvosmerna komunikacija sa zajednicom, institucijama i drugim akterima kroz konsultacije, informisanje i mehanizme za žalbe.

7. Praćenje i prilagođavanje - Kontinuirano praćenje sprovođenja mera i spremnost da se sistem prilagodi u skladu sa razvojem projekta i novim informacijama.

Kada ESMS postaje obavezan?

Za mnoge organizacije, posebno one koje sarađuju sa međunarodnim finansijskim institucijama (IFC, EBRD, KfW, itd.), postojanje ESMS-a je uslov za finansiranje ili tehničku saradnju.

Takođe, za banke koje žele da usklade svoje poslovanje sa EU Sustainable Finance okvirima i ESG regulativom, ESMS je ključni instrument za uspostavljanje ESG due diligence praksi.

Koja je veza između ESMS-a, due diligence procesa i upravljanja rizikom?

U suštini, ESMS je operacionalizacija ESG due diligence-a. To znači da ne postoji samo analiza u jednom trenutku, već stalni proces procene i praćenja rizika i uticaja tokom celog životnog ciklusa projekta.

Bez ESMS-a, kompanije se oslanjaju na pojedinačne procene, koje su često neusklađene, neodržive i teško proverljive. Sa ESMS-om, postoji transparentna  metodologija koja omogućava proveru usklađenosti sa internim aktima, ali i sa zahtevima finansijera i regulatornih tela.

U audit procesima (naročito onima koji se tiču ESG faktora), postojanje i primena ESMS-a značajno povećava ocenu zrelosti sistema upravljanja rizicima.

Mogu li i male firme koristiti principe ESMS-a?

Apsolutno! I trebalo bi.

Iako male firme možda nemaju kapacitet da razviju kompleksan sistem, mogu uspešno primeniti principijelni pristup ESMS-u.

To znači: imati jasno definisane ESG politike (čak i ako su sažete), znati kako da identifikuju i procene rizike povezane sa svojim projektima ili lancima vrednosti,  razviti jednostavne procedure za praćenje i upravljanje ESG uticajima, uključiti zainteresovane strane i dokumentovati odluke. 

Zastupljenost ESMS u Srbiji 

ESMS u Srbiji je prisutniji nego što izgleda, ali uglavnom u kontekstu međunarodnih projekata i finansiranja. Neke banke u Srbiji koje imaju linije finansiranja od IFC, EIB, EBRD ili drugih razvojnih banaka, interno koriste pojedine komponente ESMS-a za procenu klijenata (posebno u segmentima zelene tranzicije i ESG rizika). Neke veće kompanije koje posluju u skladu sa IFC Performance Standards već imaju razvijen kompletan ili delimičan ESMS (posebno u kontekstu E&S due diligence procesa). U ovim slučajevima, ESMS se usvaja jer je obavezna praksa za interakciju sa međunarodnim partnerima i investitorima.

Želite da ostanete u toku sa ESG temama koje su važne za vašu praksu?
Prijavite se na naš newsletter i dobijajte praktične uvide, vodiče i novosti iz sveta održivosti direktno u vaš inbox. 👉 Prijavite se ovde.