Kako da ESG ne uguši zaposlene, već ih uključi

U mnogim organizacijama ESG inicijative započinju ambiciozno, ali na pola puta stanu. Ne zato što tema nije važna, već zato što se „ne primi“ unutar firme. Zaposleni ESG često doživljavaju kao još jedan skup zahteva, dodatnu tabelu za popunjavanje, još jedan mejl koji se arhivira bez čitanja.

A istina je jednostavna: bez zaposlenih, ESG ne postoji. ESG strategije bez internih saveznika ostaju na nivou prezentacija. Da bi ESG zaista zaživeo, mora postati živa tema u organizaciji - jasna, bliska i motivišuća.

Zašto dolazi do otpora?

Otpor retko proizlazi iz toga što zaposleni ne mare za održivost. Problem nastaje kada ESG komunikacija ne uspe da premosti jaz između složenog regulatornog jezika i svakodnevnih aktivnosti zaposlenih. Često ne razumeju o čemu se tačno radi, ne vide kako se to tiče njihovog posla, i nemaju osećaj da je njihov doprinos važan.

U takvoj atmosferi, čak i dobra inicijativa lako biva percipirana kao nova obaveza koja opterećuje već prenatrpane rasporede. ESG tada postaje nešto što se “radi na silu”, umesto da bude prostor za povezivanje i angažman.

 
Kako ESG može uključiti, a ne opteretiti?

Da bi ESG zaživeo unutar organizacije, nije dovoljno da bude strateški dokument, mora postati deo svakodnevne prakse, jezika i odnosa među ljudima. Ključno pitanje koje bi svaka kompanija trebalo da postavi nije “Kako da ih nateramo da se uključe?”, već: “Kako da im ESG bude blizak, smislen i moguć za sprovođenje?”

Prvi korak je pojednostavljivanje jezika. Umesto da govorimo o indikatorima, dvostrukoj materijalnosti i regulatornim okvirima, bolje je da pričamo o stvarima koje ljudi već razumeju - zdravlje i bezbednost na radu, štednja energije, smanjenje otpada, međusobno poštovanje, dobrobit zajednice. Kada se ESG ne prezentuje kao novi “projekat”, već kao nastavak onoga što već postoji, zaposleni ga doživljavaju kao poznat teren.

Zatim je važno pažljivo osmisliti kako se znanje o ESG-u uvodi u organizaciju. Umesto jedne velike obuke u kojoj se sve “istrese odjednom”, bolji efekat daju kratke, tematske edukacije - desetominutni razgovori, interni ESG kviz, kratki video snimci sa primerima iz sopstvene prakse. Kada je edukacija razložena, dostupna i deo nečeg poznatog (sastanka tima, onboarding procesa, interne kampanje), postaje prirodan deo organizacione kulture.

Treći element uključivanja jeste stvaranje mikro-formata unutar sektora. ESG ne treba da postoji samo kao "centralna tema", već kao niz malih inicijativa koje se pokreću tamo gde posao stvarno živi. To može biti pilot projekat sa održivim dobavljačem u sektoru nabavke, radionica o mentalnom zdravlju u HR-u, ili formulisanje etičkih smernica u prodaji. Kroz takve male korake, ESG prestaje da bude teorijska tema i postaje realan deo svakodnevnog poslovanja.

I konačno, zaposleni moraju da vide rezultate svog angažmana. Važno je prikazivati uticaj, makar i simbolično: kroz interni ESG izveštaj u dve stranice, brojač uštede resursa na oglasnoj tabli, ili javno priznanje timu koji je pokrenuo održivu inicijativu. Priznanje, vidljivost i osećaj doprinosa - to su faktori koji motivišu.

Upravo kroz ove male, ali pažljivo osmišljene korake, ESG postaje ono što bi i trebalo da bude – pokretač zajedničkog identiteta, a ne dodatna obaveza.

Želite da pokrenete interni ESG program koji zaista uključuje ljude?
ESG Knowledge Hub može vam pomoći da osmislite formate komunikacije, interne kampanje i mikro-edukacije koje angažuju, a ne zamaraju.