5 trendova u ESG izveštavanju

U ovom tekstu iznosimo pet najznačajnih trendova koje treba imati u vidu pri kreiranju i sprovođenju ciklusa izveštavanja u godinama pred nama:  

#1 - Detaljniji i sveobuhvatniji pristup uključivanju stejkholdera

Uključivanje zainteresovanih strana je početna i krajnja tačka svake aktivnosti u vezi sa održivošću, od strategije do nefinansijskog izveštaja, s obzirom da je identifikacija i prioritizacija zainteresovanih stana osnova za određivanje materijalnih tema.

Dosadašnja dobra praksa u nefinansijskom izveštavanju podrazumevala je: 1) obelodanjivanje informacija o tome na koji način su stejkholderi uključeni u proces  određivanja materijalnih tema, 2) dokumentovanost procesa koja obezbeđuje proverljivost i 3) da je proces dizajniram tako da podrazumeva da su adekvatno zastupljene sve grupe zainteresovanih strana, adekvatni mehanizmi za njihovo uključivanje (na primer, kroz Accountability Stakeholder Engagement Standard), kao i adekvatno upravljanje odnosima sa zainteresovanim stranama (na primer, kroz IFC Governance of Stakeholder Engagament). Ipak, u većini nefinansijskih izveštaja ove informacije nisu bile zastupljene.

U novim Evropskim standardima za izveštavanje o održivosti (ESRS) koji od 1. januara 2024. godine počinju da se primenjuju u zemljama EU, poseban akcenat stavljen na uključivanje zainteresovanih strana. Standard razlikuje dva tipa zainteresovanih strana - onih koje su u direktnoj vezi sa aktivnotima kompanije i onih koje su korisnici nefinansijskog izveštaja. U tom smislu, kompanije treba jasno da obelodane kako uzimaju u obzir interese i stavove zainteresovanih strana u odnosu na strategiju i poslovni model. To uključuje objavljivanje svih relevatnih informacija - ko su ključne zainteresovane strane, da li postoji uključenost i kako je organizovan proces, koja je njegova svrha i kako preduzeće uzima u obzir njegov ishod, kako preduzeće razume interese i stavove ključnih zainteresovanih strana u meri u kojoj su bili analizirani tokom procesa Due Dilligence-a i/ili procene materijalnosti, te, da li se i kako obaveštavaju organi upravljanja i nadzora o stavovima i interesima pogođenih zainteresovanih strana.  

 #2 - Transparetnost procesa određivanja materijalnih tema

Identična situacija je u vezi sa određivanjem materijalnih tema - ključnim procesom u vezi sa nefinansijskim izveštavanjem, kome se priklonilo i zakonodavstvo Evropske unije stavljajući fokus na dodatno pojašnjenje za identifikaciju i kvantifikaciju uticaja, rizika i prilika (IRO) i određivanje praga za koji tema postaje materijalna sa stanovišta uticaja ili rizika i prilika. Dobro sproveden proces analize materijalnosti, nakon što su sprovedeni prethodni koraci analize konteksta i konsultovanja stejkholdera je osnova za informisane odluke i izveštavanje kojim se izbegava svesno ili nesveno manipulisanje ESG informacijama, i u narednom periodu očekuje se da se ovom procesu pristupa mnogo detaljnije.     

#3 - Interoperabilnost različitih standarda
 
Po prvi put, 2020. godine su predstavnici vodećih globalno zastupljenih metodologija za izveštavanje o održivosti (GRI, CDP, CDSB, SASB, IIRC) javno izrazili nameru da rade na zajedničkoj viziji i povećanju međusobne usklađenosti. Već u narednoj godini, SASB i IICR formirali su Value Reporting Foundation, koja je dalje integrisana  u IFRS Fondaciju, a u koju su prethodno takođe, integrisani CDP i CDSB, što je iznedrilo IFRS S1 - Opšti standard za obelodanjivanje finansijskih informacija u vezi sa održivoščću i IFRS S2 - Standard za obelodanjivanje informacija o klimatskim promenama. Ova dva standarda zasnivaju se na finansijskoj materijalnosti. Paralelno, od 2020. godine, EU je radila na izmeni zakonodavstva kroz široki konsultativni proces i uvođenje svojih standarda za izveštavanje o održivosti. ESRS zasnivaju se na principu dvostruke materijalnosti koji je formalno uveden Direktivom za korporativno izveštavanje o održivosti (CSRD), ali je implicitno bio zastupljen i u prethodoj Direktivi o nefinansijskom izveštavanju (NFRD).  

U svakom slučaju, cilj je da vodeće metodologije za izveštavanje, a trenutno su to GRI, IFRS (zajedno sa SASB) i ESRS budu komplementarne i da mogu da se koriste istovremeno u zavisnosti od svrhe i cilja izveštavanja. To u praksi znači - jedan nefinansijski izveštaj koji zadovoljava zahteve više različitih standarda i sadrži unakrsne reference. ESRS i GRI su postigli saglasnost u vezi sa značajnom interoperabilošću u vezi sa izveštavanjem o uticajima, dok su ESRS i IFRS u velikoj meri interoperativni kada je u pitanju izveštavanje o rizicima i prilikama, kao i klimatskim promenama.  

 #4 - Automatizacija procesa prikupljanja podataka

Izveštavanje u svojoj krajnoj liniji zasniva se na podacima koji treba da doprinesu donošenju informisanih odluka i podrže teoriju promene ka održivijim poslovnim modelima. Imajući u vidu širinu, kompleksnost i zahtevnost procesa izveštavanja o održivosti, veliki potencijal nalazi se u digitalizaciji i automatizaciji procesa prikupljanja podataka i to na dva različita nivoa. Na primer, na Evropskom nivou, CSRD predviđa uvođenje elektronskog tagovanja izveštaja o održivosti i objavljivanja u mašinski čitljvom formatu prema XBRL standardu. To znači veću uporedivost podataka, mogućnost analize različitih grupa podataka ili različitih sektora, i od velikog značaja je za donosioce javnih politika, kreiranje novih razvojnih mera ili automatizovanu proveru usaglašenosti sa zahtevima obaveznog izveštavanja.   

S druge strane, postoji prostor za značajno unapređenje procesa prikupljanja podataka unutar samih kompanija. Ovu priliku percipirale su SaaS (Software as a Service) kompanije koje razvijaju različite softvere za prikupljanje podataka u vezi sa održivošću, proračunom karbonskih emisija i izradu povezanih izveštaja. Investicije u softvere koji proces prikupljanja i obrade podataka čine efikasnijim svakako treba predvideti kao temu koja dolazi na dnevni red, uz preduslov da su svi prethodni koraci  u domenu upravljanja procesima i promenama dobro sprovedeni.     

#5 - Proširenje obuhvata izveštavanja na lanac vrednosti     

I konačno, važna tema na kojoj će biti mnogo veći fokus u godinama koje dolaze tiče se uticaja, rizika i prilika koje se javljanju duž lanca vrednosti, budući da se oni značajni mogu javiti upravo u lancu vrednosti i da fokus samo na sopstvene operacije ne daje kompletnu sliku o održivim praksama. Zanimljivo je pomenuti, da se i same granice sistema kod nefinansijskog izveštavanja mogu razlikovati od onih određenih pravilima za konsolidovano finansijsko izveštavanje. Recimo, ESRS podrazumeva pristup operativne kontrole za izveštavanje po pitanjima životne sredine. Za GHG emisije iz Opsega 3 predviđa se da će za mnoge ili većinu kompanija pojaviti kao materijalne teme. Slična situacija je u vezi sa pitanjima koja se tiču "S" standarda kada su pitanju zaposleni nad kojima preduzeće ima operativnu kontrolu, kao i zaposlenima u lancu vrednosti.  Očekuje se da će dalji razvoj uputstava za primenu ESRS dati konkretnije smernice i u vezi sa ovom temom, kao posebno značajnom.  

Autorka: Milica Mišković