Blog

Kako ESG izveštavanje postaje sve važniji deo korporativnog narativa, što zbog regulatornih, što zbog zahteva tržišta, sve više kompanija ulazi u proces izrade svog prvog ili unapređenog ESG izveštaja. Međutim, čak i uz najbolju nameru, često se ponavljaju iste greške koje mogu umanjiti kredibilitet izveštaja, izazvati nepoverenje ili dovesti do neusaglašenosti sa standardima.U nastavku navodimo pet najčešćih izazova koje identifikujemo u praksi kada čitamo i analiziramo izveštaje o održivosti i konkretne savete kako da ih izbegnete. 1. Fraze koje lepo zvučeMnogo izveštaja danas izgleda “lepo”, ali zvuči isto. Fraze koje lepo zvuče, ali suštinski ništa ne znače, bez lokalnog konteksta ili konkretne veze sa poslovanjem ostavljaju utisak da ESG nije integrisan, već nametnut.Kako da to izbegnete: Uvek povežite ESG teme sa sopstvenim poslovnim modelom, sektorom i geografskim okruženjem. Autentičnost se prepoznaje. 2. Izveštavanje o onome što nije materijalnoUmesto da se fokusiraju na oblasti sa najvećim uticajem ili najvećim rizicima i prilikama, kompanije često biraju teme o kojima će najlakše izvestiti &nbsp;jer za njih već prikupljaju podatke, ili pak one koje neće izazvati neprijatna pitanja.Kako da to izbegnete: Sprovedite analizu materijalnosti uz uključivanje relevantnih zainteresovanih strana. Dobijeni uvidi će vam pomoći da identifikujete prave ESG prioritete. <figure id="figure-kln3hxm44m9uh587b" class=""><img id="kln3hxm44m9uh587b" src="https://media.gettyimages.com/id/641542294/photo/business-people-holding-wrong-and-right-sign.jpg?b=1&amp;s=2048x2048&amp;w=0&amp;k=20&amp;c=pHRhTo0YwjN1LKOiBH_CapcsXmwTZTUGw4T9_DkjBio=" alt="Business people holding wrong and right sign" title="Business people holding wrong and right sign" class="object-cover bg-gray-100 rounded-2xl md:rounded-3xl lg:rounded-4xl" style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;" data-corners="default" data-aspect="16:9" data-caption="" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://media.gettyimages.com/id/641542294/photo/business-people-holding-wrong-and-right-sign.jpg?b=1&amp;s=2048x2048&amp;w=0&amp;k=20&amp;c=pHRhTo0YwjN1LKOiBH_CapcsXmwTZTUGw4T9_DkjBio=" data-mce-style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;"></figure> 3. Ignorisanje negativnih uticajaIzveštaji koji prikazuju isključivo pozitivne prakse često deluju kao reklama. A tržište, regulatori i javnost postaju sve osetljiviji na greenwashing. Kako da to izbegnete: Budite transparentni i kada je teško - priznajte izazove i objasnite kako ih adresirate. Iskrenost gradi poverenje. 4. Izveštavanje samo o prošlostiBez jasnog pravca, koji pokazuje gde kompanija ide i zašto, ESG izveštaj postaje zbir nepovezanih aktivnosti. ESG izveštaji se često svedu na metrike koje nisu u korelaciji sa ciljevima i strateškim prioritetima. &nbsp;&nbsp; Kako da to izbegnete:Uključite izveštavanje i o ESG ciljevima -&nbsp; budite iskreni u vezi sa napretkom i povežite ESG teme sa širim strateškim prioritetima. Ukoliko još uvek nemate ciljeve, budite iskreni i transparentni u vezi sa planovima za njihovo definisanje. 5. Nedovoljna interna uključenostIzveštaj često piše spoljni konsultant ili mali interni tim. Ostali zaposleni ne znaju šta sadrži, niti osećaju njegovu vrednost.Kako da to izbegnete:Uključite različite sektore u pripremu izveštaja, organizujte interne diskusije, i kreirajte vodič za upotrebu izveštaja, kako i kada ga koristiti u svakodnevnom radu.<figure id="figure-4e4gg8y31m9ugwyaa" class=""><img id="4e4gg8y31m9ugwyaa" src="https://media.gettyimages.com/id/1448596018/photo/climate-risk-disclosure-reporting-environment-social-and-governance.jpg?b=1&amp;s=2048x2048&amp;w=0&amp;k=20&amp;c=pFq58fqwaDyyALE-hcGSgtjvAbqEauO5Xs8oeXZ-4mg=" alt="" title="" class="object-cover bg-gray-100 rounded-2xl md:rounded-3xl lg:rounded-4xl" style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;" data-corners="default" data-aspect="16:9" data-caption="" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://media.gettyimages.com/id/1448596018/photo/climate-risk-disclosure-reporting-environment-social-and-governance.jpg?b=1&amp;s=2048x2048&amp;w=0&amp;k=20&amp;c=pFq58fqwaDyyALE-hcGSgtjvAbqEauO5Xs8oeXZ-4mg=" data-mce-style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;"></figure> Pored toga što je proces, ESG izveštavanje je i test integracije vrednosti u poslovanje. Revidiranje ciljeva, ažuriranje podataka, sve je to deo puta, dok god je namera dobra.Greške su prirodan deo učenja. Ali ako razumemo svrhu izveštaja, a to je ne samo da zadovoljimo formu, već da pokrenemo promenu, onda smo na dobrom putu. Želite da unapredite ESG izveštavanje?&nbsp; Kontaktirajte nas - možemo vas podržati kroz radionice, pregled izveštaja ili postavljanje celokupne ESG strategije.

Pet najčešćih grešaka u ESG izveštavanju (i kako ih izbeći)

Uvođenje ESG principa u poslovanje više nije pitanje izbora za kompanije koje žele da ostanu relevantne. Ipak, ne počinju svi s iste tačke. Postoje različiti načini razumevanja i primene ESG-a, u zavisnosti od zrelosti organizacije, njenih ambicija, i razloga zbog kojih se ESG uopšte uvodi.Na osnovu praktičnog rada sa kompanijama različitih profila, kao i uvida iz modela koji koristi Boston Consulting Group, prepoznajemo četiri dominantna nivoa pristupa integraciji ESG faktora u poslovanje. <figure id="figure-c50v1gqr3om9ubmgl7" class=""><img id="c50v1gqr3om9ubmgl7" src="https://cdn.durable.co/blocks/39m1h1cuiSRKcosGq9fdrk5x4phPu7iOJvujmwbF9Lz86RLJrtGkg3Qzmv7KWIcl.png" alt="" title="" class="object-cover bg-gray-100 rounded-2xl md:rounded-3xl lg:rounded-4xl" style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;" data-corners="default" data-aspect="16:9" data-caption="" data-positionx="null" data-positiony="null" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://cdn.durable.co/blocks/39m1h1cuiSRKcosGq9fdrk5x4phPu7iOJvujmwbF9Lz86RLJrtGkg3Qzmv7KWIcl.png" data-mce-style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;"></figure><h3> Poslujemo u skladu sa zakonom: ESG kao obaveza </h3>U ovoj fazi, kompanije su motivisane pre svega izbegavanjem rizika. Njihov pristup ESG-u je reaktivan, usmeren na ispunjavanje regulatornih zahteva i izbegavanje negativne reputacije.ESG aktivnosti su često poverene pravnom ili korporativnom sektoru, bez dublje integracije u samu strategiju poslovanja. Komunikacija o ESG-u gotovo da ne postoji, a pitanja održivosti se tretiraju kao sporedna, administrativna obaveza, odvojena od biznis ciljeva.Iako je usaglašenost sa propisima važan početni korak, ovakav pristup nosi rizik da ESG ostane „štiklirana stavka“ umesto pokretača transformacije. <h3>Želimo da damo doprinos: ESG iz osećaja odgovornosti </h3>Drugi nivo zrelosti odražava kompanije koje se vode osećajem društvene odgovornosti i takmičarskim duhom. Ove organizacije često imaju formalizovanu ESG strategiju i imenuju osobu odgovornu za njenu realizaciju, najčešće Chief Sustainability Officer-a.Napredak u ESG temama se evidentira, ali ostaje delimično odvojen od core biznisa. Komunikacija je fokusirana na izveštavanje, najčešće kroz godišnji ESG izveštaj.Ovakav pristup pokazuje jasan pomak napred, ali istovremeno otkriva prostor za dublju integraciju održivosti u svakodnevne odluke.<h3>Vidimo to kao našu prednost: ESG kao strategija rasta </h3> Kompanije koje ESG vide kao svoju konkurentsku prednost počinju da ga koriste kao alat za redefinisanje svojih osnovnih odluka. Održivi lanac snabdevanja, privlačenje talenata, inovacije u proizvodima i uslugama, sve to postaje deo ESG agende.U ovim organizacijama ESG ciljevi nisu izolovani, oni su deo poslovne logike. ESG performanse postaju razlog za poverenje klijenata i investitora, a ne samo zahtev za usklađenošću.Komunikacija u ovoj fazi više nije ograničena na izveštaje, ESG postaje deo javnog narativa, jer kompanije prepoznaju njegovu vrednost i u tržišnom pozicioniranju. <h3>Želimo da menjamo svet: ESG kao deo identiteta </h3>Na najzrelijem nivou nalaze se kompanije koje ESG ne samo da primenjuju, već ga žive. One najčešće posluju u sektorima koji rešavaju ključne društvene ili ekološke izazove, a svoju svrhu vide daleko izvan profita.Kod ovih firmi ESG ciljevi su duboko integrisani u poslovne procese i, što je još važnije, u kompanijsku kulturu. Zaposleni i potrošači se povezuju sa misijom kompanije, a organizacija koristi svoj uticaj za zagovaranje i promenu čitavih industrija.U pitanju su firme koje ne gledaju samo na to kako posluju, već i kakav svet oblikuju kroz svoje postojanje.<figure id="figure-m3842rnc78m9vmesgl" class=""><img id="m3842rnc78m9vmesgl" src="https://media.gettyimages.com/id/1401678093/photo/nature-conservation-strategy.jpg?b=1&amp;s=2048x2048&amp;w=0&amp;k=20&amp;c=oYJq_Ke-zsOzLDBZSjnL3SlzsSxPnNpsOSRxgXBnNvg=" alt="Nature conservation strategy" title="Nature conservation strategy" class="object-cover bg-gray-100 rounded-2xl md:rounded-3xl lg:rounded-4xl" style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;" data-corners="default" data-aspect="16:9" data-caption="" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-fullwidth="false" data-mce-src="https://media.gettyimages.com/id/1401678093/photo/nature-conservation-strategy.jpg?b=1&amp;s=2048x2048&amp;w=0&amp;k=20&amp;c=oYJq_Ke-zsOzLDBZSjnL3SlzsSxPnNpsOSRxgXBnNvg=" data-mce-style="aspect-ratio: 16/9; object-position: center center;"></figure>&nbsp; Gde se nalazi vaša organizacija – i gde želi da stigne?Nema pogrešne tačke na ovoj mapi zrelosti, ali važno je znati gde ste danas kako biste svesno odlučili kuda idete. Ako osećate da je vreme za sledeći korak, bilo da je to formalizacija strategije, uključivanje zaposlenih, ili jačanje komunikacije, ESG Knowledge Hub vam stoji na raspolaganju kao partner za promenu.&nbsp;

Kako kompanije pristupaju ESG-u: četiri nivoa zrelosti i šta oni znače za vašu firmu

ESG Knowledge HUB ima jedinstvenu priliku da pozove zainteresovane kompanije da uzmu učešće u pilot programu za jačanje rodne ravnopravnosti zahvaljujući projektu  <a data-mce-href="https://nemackasaradnja.rs/" href="https://nemackasaradnja.rs/">Nemačke razvojne saradnje</a>  “Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” koji sprovodi  Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ)  u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije. &nbsp;Zahvaljujući podršci naših partnera, učešće u programu za kompanije je BESPLATNO, ali je broj učesnika ograničen. Prednost će imati srednja i velika preduzeća iz sledećih gradova i opština: Arilje, Bač, Kanjiža, Kikinda, Kula, Kruševac, Lebane, Leskovac, Sokobanja, Novi Pazar, Pirot, Požarevac, Prijepolje, Raška, Šabac, Šid, Užice, Valjevo, Vlasotince, Vršac i sektora sa manjom zastupljenošću žena u radnoj snazi. &nbsp;&nbsp;Na ovaj način, zajedno doprinosimo socijalnom i ekonomskom uključivanju žena u Srbiji, stvaranju podsticajnih uslova za zapošljavanje žena, njihovom profesionalnom napredovanju, kao i omogućavanju boljeg balansa i usklađenosti privatnog i poslovnog života. &nbsp;Šta dobijate učešćem u programu? &nbsp;&nbsp;<ol><li>Uvodnu radionicu za predstavnike kompanija „ESG i inkluzivno radno okruženje: Kako unapređenje rodne ravnopravnosti &nbsp;doprinosi razvoju vašeg biznisa“&nbsp; tokom koje ćete imati priliku da se upoznate sa osnovnim konceptima i alatima koji vam mogu pomoći u identifikaciji prilika za unapređenje poslovnih praksi uz uvažavanje principa jednakih mogućnosti za sve. &nbsp;</li></ol>&nbsp; Datum održavanja: &nbsp;3.10 i 4. 10. 2024. &nbsp; &nbsp; Vreme: 10:00 - 12:30 tokom oba dana &nbsp; &nbsp; Mesto: online putem Teams platforme.&nbsp; &nbsp; Za više informacija, pogledajte ciljeve učenja i agendu <a data-mce-href="https://esgknowledge.org/aktuelni-treninzi/unapre-enje-rodne-ravnopravnosti" href="https://esgknowledge.org/aktuelni-treninzi/unapre-enje-rodne-ravnopravnosti" target="_blank" rel="noopener">OVDE.</a>&nbsp;Dozvoljeno je učešće više osoba iz iste kompanije, ali je broj&nbsp; &nbsp; &nbsp;kompanija koje mogu uzeti učešće ograničen. Učesnici dobijaju&nbsp; &nbsp;sertifikat kao potvrdu učešća na edukaciji. Registracija učesnika je&nbsp; &nbsp;neophodna putem sledećeg linka: <a data-mce-href="https://esgknowledge.org/aktuelni-treninzi/unapre-enje-rodne-ravnopravnosti" href="https://esgknowledge.org/aktuelni-treninzi/unapre-enje-rodne-ravnopravnosti">LINK &nbsp;</a>2. Mogućnost testiranja i korišćenja dijagnostičkog alata za identifikaciju prilika za unapređenje poslovnih praksi kroz prizmu rodno inkluzivnih kriterijuma, kao i podršku pri tumačenju rezultata i identifikaciji potrebnih akcija.&nbsp; &nbsp; Nakon održane radionice, tokom oktobra, do 8 kompanija može iskoristiti priliku za zakazivanje individualnih konsultacija u trajanju do 1h. Prednost će imati kompanije koje se prve prijave i kompanije sa sedištem u nekoj od opština koje su u fokusu projekta. &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp;3.&nbsp;Individualnu podršku za uvođenje konkretnog unapređenja koje je identifikovano kroz prethodni rad, a koje se može odnositi na neku od tema kao što su: radni uslovi, prilagođavanje radnog mesta; oglašavanje pozicija, procedure zapošljavanja, uslovi za napredovanje i sl. &nbsp;&nbsp; Do 5 kompanija dobiće mentorsku podršku za implementaciju konkretnog identifikovanog unapređenja kroz zajednički rad u obimu od 5 radnih dana tokom 3-4 meseca. &nbsp;4. Priliku za razmenu iskustva, učenje i umrežavanje sa stručnjacima i drugim preduzećima. Mogućnost za nastavak saradnje i dodatne potencijalne podrške u narednim fazama razvoja programa. &nbsp;Za sve dodatne informacije, možete nas kontaktirati putem mejla: milica@esgknowledge.org ili telefona: +381 60 40 888 24. &nbsp;Pridružite se i rezervišite vaše mesto <a data-mce-href="https://esgknowledge.org/aktuelni-treninzi/unapre-enje-rodne-ravnopravnosti" href="https://esgknowledge.org/aktuelni-treninzi/unapre-enje-rodne-ravnopravnosti" data-mce-selected="inline-boundary">OVDE</a>!&nbsp;

NOVI ESG PROGRAM: POSLOVANJE U SKLADU SA PRINCIPIMA RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Gostovanje na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu

U ovom tekstu iznosimo pet najznačajnih trendova koje treba imati u vidu pri kreiranju i sprovođenju ciklusa izveštavanja u godinama pred nama: &nbsp;<strong style="font-family: inherit; font-size: calc(18px * var(--body-fontSize, 1)); font-style: var(--body-fontStyle, normal);" data-mce-style="font-family: inherit; font-size: calc(18px * var(--body-fontSize, 1)); font-style: var(--body-fontStyle, normal);">#1 - Detaljniji i sveobuhvatniji pristup uključivanju stejkholderaUključivanje zainteresovanih strana je početna i krajnja tačka svake aktivnosti u vezi sa održivošću, od strategije do&nbsp;nefinansijskog izveštaja, s obzirom da je identifikacija i prioritizacija zainteresovanih stana osnova&nbsp;za određivanje materijalnih tema. Dosadašnja dobra praksa u nefinansijskom izveštavanju podrazumevala je: 1) obelodanjivanje informacija o tome na koji način su stejkholderi uključeni u proces&nbsp; određivanja materijalnih tema, 2) dokumentovanost procesa koja obezbeđuje&nbsp;proverljivost&nbsp;i 3) da je proces dizajniram tako da podrazumeva da su adekvatno zastupljene sve grupe zainteresovanih strana, adekvatni mehanizmi za njihovo uključivanje (na primer, kroz Accountability Stakeholder Engagement Standard), kao i adekvatno upravljanje odnosima sa zainteresovanim stranama (na primer, kroz IFC Governance of Stakeholder Engagament). Ipak, u većini nefinansijskih izveštaja ove informacije nisu bile zastupljene. U novim Evropskim standardima za izveštavanje o održivosti (ESRS) koji od 1. januara 2024. godine počinju da se primenjuju u zemljama EU, poseban akcenat stavljen na uključivanje zainteresovanih strana. Standard razlikuje dva tipa zainteresovanih strana - onih koje su u direktnoj vezi sa aktivnotima kompanije i onih koje su korisnici nefinansijskog izveštaja. U tom smislu, kompanije treba jasno da obelodane kako uzimaju u obzir interese i stavove zainteresovanih strana u odnosu na strategiju i poslovni model. To uključuje objavljivanje svih relevatnih informacija - ko su ključne zainteresovane strane, da li postoji uključenost i kako je organizovan proces, koja je njegova svrha i kako preduzeće uzima u obzir njegov ishod, kako preduzeće razume interese i stavove ključnih zainteresovanih strana u meri u kojoj su bili analizirani tokom procesa Due Dilligence-a i/ili procene materijalnosti, te, da li se i kako obaveštavaju organi upravljanja i nadzora o stavovima i interesima pogođenih zainteresovanih strana. &nbsp;&nbsp;#2 - <strong style="font-family: inherit; font-size: calc(18px * var(--body-fontSize, 1)); font-style: var(--body-fontStyle, normal);" data-mce-style="font-family: inherit; font-size: calc(18px * var(--body-fontSize, 1)); font-style: var(--body-fontStyle, normal);">Transparetnost procesa određivanja materijalnih temaIdentična situacija je u vezi sa određivanjem materijalnih tema - ključnim procesom u vezi sa nefinansijskim izveštavanjem, kome se priklonilo i zakonodavstvo Evropske unije stavljajući fokus na dodatno pojašnjenje za identifikaciju i kvantifikaciju uticaja, rizika i prilika (IRO) i određivanje praga za koji tema postaje materijalna sa stanovišta uticaja ili rizika i prilika. Dobro sproveden proces analize materijalnosti, nakon što su sprovedeni prethodni koraci analize konteksta i konsultovanja&nbsp;stejkholdera&nbsp;je osnova za informisane odluke i izveštavanje kojim se izbegava svesno ili nesveno manipulisanje ESG informacijama, i u narednom periodu očekuje se da se ovom procesu pristupa mnogo detaljnije. &nbsp;&nbsp; &nbsp;<figure id="figure-zsj2qi7ollqkzpdcz"><img id="zsj2qi7ollqkzpdcz" src="https://cdn.durable.co/blocks/1akHsbF6imoHcKX8hS7KNDlgUoWwY15dXfqn8VFKvRmnFShs0DiHwFLhtQIAsyWb.jpg" alt="dvostruka materijalnost" class="object-cover bg-gray-100 rounded-2xl md:rounded-3xl lg:rounded-4xl" style="aspect-ratio: 16/9; object-position: undefined undefined;" data-corners="default" data-aspect="16:9" data-caption="" data-positionx="undefined" data-positiony="undefined" data-mce-src="https://cdn.durable.co/blocks/1akHsbF6imoHcKX8hS7KNDlgUoWwY15dXfqn8VFKvRmnFShs0DiHwFLhtQIAsyWb.jpg" data-mce-style="aspect-ratio: 16/9; object-position: undefined undefined;"></figure> #3 - Interoperabilnost različitih standarda &nbsp; Po prvi put, 2020. godine su predstavnici vodećih globalno zastupljenih metodologija&nbsp;za izveštavanje o održivosti (GRI, CDP, CDSB, SASB, IIRC) javno izrazili nameru&nbsp;da rade na zajedničkoj viziji&nbsp;i povećanju međusobne usklađenosti. Već u narednoj godini, SASB i IICR formirali su Value Reporting Foundation, koja je dalje&nbsp;integrisana &nbsp;u IFRS Fondaciju, a u koju su prethodno takođe, integrisani CDP i CDSB, što je iznedrilo IFRS S1 - Opšti standard za obelodanjivanje finansijskih informacija u vezi sa održivoščću i IFRS S2 - Standard za obelodanjivanje informacija o klimatskim promenama. Ova dva standarda zasnivaju se na finansijskoj materijalnosti. Paralelno, od 2020. godine, EU je radila na izmeni zakonodavstva kroz široki konsultativni proces i uvođenje svojih standarda za izveštavanje o održivosti. ESRS zasnivaju se na principu dvostruke materijalnosti koji je formalno uveden Direktivom za korporativno izveštavanje o održivosti (CSRD), ali je implicitno bio zastupljen i u prethodoj Direktivi o nefinansijskom izveštavanju (NFRD). &nbsp;U svakom slučaju, cilj je da vodeće metodologije za izveštavanje, a trenutno su to GRI, IFRS (zajedno sa SASB) i ESRS budu komplementarne i da mogu da se koriste istovremeno u zavisnosti od svrhe i cilja izveštavanja. To u praksi znači - jedan nefinansijski izveštaj koji zadovoljava zahteve više različitih standarda i sadrži unakrsne reference. ESRS i GRI su postigli saglasnost u vezi sa značajnom interoperabilošću u vezi sa izveštavanjem o uticajima, dok su ESRS i IFRS u velikoj meri interoperativni kada je u pitanju izveštavanje o rizicima i prilikama, kao i klimatskim promenama. &nbsp;&nbsp;#4 - <strong style="font-family: inherit; font-size: calc(18px * var(--body-fontSize, 1)); font-style: var(--body-fontStyle, normal);" data-mce-style="font-family: inherit; font-size: calc(18px * var(--body-fontSize, 1)); font-style: var(--body-fontStyle, normal);">Automatizacija procesa prikupljanja podatakaIzveštavanje u svojoj krajnoj liniji zasniva se na podacima koji treba da doprinesu donošenju informisanih odluka i podrže teoriju promene ka održivijim poslovnim modelima. Imajući u vidu širinu, kompleksnost i zahtevnost procesa izveštavanja o održivosti, veliki potencijal nalazi se u digitalizaciji i automatizaciji procesa prikupljanja podataka i to na dva različita nivoa. Na primer, na Evropskom nivou, CSRD predviđa uvođenje elektronskog tagovanja izveštaja o održivosti i objavljivanja u mašinski čitljvom formatu prema XBRL standardu. To znači veću uporedivost podataka, mogućnost analize različitih grupa podataka ili različitih sektora, i od velikog značaja je za donosioce javnih politika, kreiranje novih razvojnih mera ili automatizovanu proveru usaglašenosti sa zahtevima obaveznog izveštavanja. &nbsp;&nbsp;S druge strane, postoji prostor za značajno unapređenje&nbsp;procesa prikupljanja podataka unutar samih kompanija. Ovu priliku percipirale su SaaS (Software as a Service) kompanije koje razvijaju&nbsp;različite softvere za prikupljanje podataka u vezi sa održivošću, proračunom karbonskih emisija i izradu povezanih izveštaja. Investicije u softvere koji proces prikupljanja i obrade podataka čine efikasnijim svakako treba predvideti kao temu koja dolazi na dnevni red, uz preduslov da su svi prethodni koraci &nbsp;u domenu upravljanja procesima i promenama dobro sprovedeni. &nbsp; &nbsp;&nbsp;#5 - Proširenje obuhvata izveštavanja na lanac vrednosti &nbsp; &nbsp;&nbsp;I konačno, važna tema na kojoj će biti mnogo veći fokus u godinama koje dolaze tiče se uticaja, rizika i prilika koje se javljanju duž lanca vrednosti, budući da se oni značajni mogu javiti upravo u lancu vrednosti i da fokus samo na sopstvene operacije ne daje kompletnu sliku o održivim praksama. Zanimljivo je pomenuti, da se i same granice sistema kod nefinansijskog izveštavanja mogu razlikovati od onih određenih pravilima za konsolidovano finansijsko izveštavanje. Recimo, ESRS podrazumeva pristup operativne kontrole za izveštavanje po pitanjima životne sredine. Za GHG emisije iz Opsega 3 predviđa se da će za mnoge ili većinu kompanija pojaviti kao materijalne teme. Slična situacija je u vezi sa pitanjima koja se tiču "S" standarda kada su pitanju zaposleni nad kojima preduzeće ima operativnu kontrolu, kao i zaposlenima u lancu vrednosti. &nbsp;Očekuje se da će dalji razvoj uputstava za primenu ESRS dati konkretnije smernice i u vezi sa ovom temom, kao posebno značajnom. &nbsp;

Blog

Pet najčešćih grešaka u ESG izveštavanju (i kako ih izbeći)

Kako kompanije pristupaju ESG-u: četiri nivoa zrelosti i ...

NOVI ESG PROGRAM: POSLOVANJE U SKLADU SA PRINCIPIMA RODNE...

Gostovanje na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu

5 trendova u ESG izveštavanju

Zeleni dan dobavljača CCH